Puno je tu rada i učenja ali i druženja i podrške.

Kao u svakoj školi, na početku si zbunjena. Upoznaješ nove kolegice, pitaš se je li ovo pravo mjesto za mene, što ću tu naučiti i ponajviše, hoću li biti bolje? Naime, razni životni izazovi iscrpe nas, stjeraju u kut, tjeraju u očaj…i u jednom trenu znamo da nam treba pomoć, da trebamo i želimo nešto više za sebe. Nadja divno vodi svoju Školicu. Nježno, podržavajuće, a opet sa smislom i strukturom. Uz modulski rad tu su i individualne terapije gdje sa svakom ponaosob radi na osobnim temama. S vremenom se stvara prava mala ženska zajednica, podržavajuća okolina puna smijeha i suza. I da, puno je tu rada i učenja ali i druženja i podrške. I tako sam ja dogurala do 4. godine ove divne Školice. I sretna sam i zahvalna Nadji i mojim curama do neba!